arčilend

tikve...tikvice...patišon...nemam pojima gde sam šta sadila...pametan piše, budala pamti...

visoka gredica...

Žao mi je tvoje mace. Želim da ti se brzo i uspješno oporavi........  Ja znam kako je voljeti mačku.
 Imala sam jednog mačka od prvog osnovne ( tad je došao na svijet) i do trećeg srednje kada je zaklopio svoje oči. Lovio je parcove i mislim da se otrovao i nekuda je otišao, nismo ga našli. Drugi dan ga susjed našao sveg izgrebanog po licu u nekom grmu,ali bio je već mrtav. Sahranio ga je pod taj grm i tek je onda meni kazao. Evo, i sada mi suze idu,  a to je bilo prije  50 godina. Nikada više nisam imala mačku jer moj Srećko je bio neponovljiv..... Sada imamo jednu papigu koja je kod nas 30 godina... pričalicu......isto nam je svima velika ljubav.....

moja malena mačkica...stara bakica...četrnaesta godina...valjda...sin tek bio završio osmi razred...



maleni junak...nisam želela da pišem o tome, ali sada kada je već prošlo, maleni osvrt na minule događaje...
moja malena čupkica ostavila je jedan težak period iza sebe...devojčica iz komšiluka teško ju je povredila...dugaškom kašikom za obuću mlatnula je u zadnji repni deo...tom prilikom došlo je do povrede kičme...
tražila sam je ceo jedan dan po komšiluku i nisam je našla...sutradan nakon celodnevnog dozivanja, izmigoljila se iz stare kučice čupavka...(on je više ne koristi, ali nisam je bacila)...vukla se na prednjim nogama...zadnji deo potpuno oduzet...samo što nisam pala u nesvest...odmah je odvedemo kod veterinara...on nam kaže mehanička povreda...ne pokreće zadnje noge...loše joj se piše...uradimo rendgenski snimak...vidi se prelom, tik iznad repa...iskočio jedan pršljen...nije za operaciju...odneti je kući...hraniti je svežim mesom...mlevenim...junetina...pa kako joj bog da...ubih se plakajući...ko li je to mogao da joj uradi...slučajno...sutradan komšika mi kaže kako mi duguje kašiku za cipele, jer je njena ćerka udarila mačku, kašikom i slomila je..."mislim kašiku"...
zamislite samo...moju mačku...mojom kašikom za cipele...u mom dvorištu...ne znam šta reći...njena ćerka kaže da je udarila mačku, ali ne zna koju...kad sam joj rekla da je njena ćerka slomila kičmu mojoj čupkici i da mi nije normalno da dete koje ode u školu udari mačku, naljutila se...i evo sada ne razgovara samnom...
elem...mi silne pare dadosmo drugom veterinaru, koji se malo više zainteresovao...ptimila čupka silne inekcije...poslušno ležala u korpu...izgleda rane malo zacelile...počela da se pridiže...pravi prve korake...nesigurne...trapave...bolne...ali ipak korake...
danas je prvi put u dvorištu, nakon povrede...

ćevapi...



...kad se puno radi, malo se ogladni...

artičoka...

jabuke...

dunja



ima malecnih dunja, ali stablo se razbolelo...vrhovi grančica se suše...dunje masovno oboljevaju od neke boleštine...morala sam da ih prskam protiv monilije, ali slaba vajda...
ovo je jedna grana, koja nije obolela...nekako ne umemo da sačuvamo dunje...ili se trule i skapavaju se...ili su crvljive, pa opet brzo propadaju...

Drage moje, već me malo prolazi bes...toliko sam se iznervirala da me glava boli dva dana...već smo nešto preduzeli...pravimo metalne kolce...sutra će biti betonirani na međi...s druge strane postavićemo trnje i granje, pa nek se stoka bar izbocka...stvarno mi nije jasno kako sme ju da zađu duboko u parcelu...taj deo je ograđen...izgleda da nas neko posmatra i kad odemo on uđe i pravi lom...budemo nekad i po ceo dan na ranču, pa niko ne prođe...samo što odemo, eto lopova...ima dole kraj reke ljudi koji čuvaju koze i ovce...palo mi na pamet da su oni u dosluhu sa ljudima koji su od te sorte...dešavalo se da nam poseku bagrem...ogromno drvo...gde da prođu nego kraj njih...znaju sve šta se radi u polju, ali neće da kažu...jednom sam nahvatala ciganina sa kolicima, sekirom i testerom kako pošo da seče bagrem...jurila sam ga sve do mosta...u međuvremenu pozvala sam MM i kad smo ga presreli kod reke, on nam kaže poslao ga Dane"...upravo se jedan od tih ovčara zove Dane...uvek nas vidi kad dolazimo i odlazimo...sve fino sa nama, a ustvaei licemer...desilo se prošle godine da neka neodgovorna osoba upali šumu kraj reke...ja i MM se uspaničili, zovemo vatrogasce...oni sporaći...krenemo da gasimo i MM pozove ovog Daneta...on će "mrtav ladan", da se to njega ne tiče...MM kaže da će stoka da mu izgori, a on "mamlaz" kaže "pa neka izgori, šta ću joj ja"...
muka mi od takvih spodoba...toliko želim da ih se klonim u životu, ali ne da se...sami dođu nepozvani...nabas na njih hteo- ne hteo...prosto ih je toliko puno da su normalni u manjini...
stvarno sam mislila da bih kupila nekoliko kilograma krompira i obesila ga u granama kao na jelku...a ovaj u sanduku zatrovala, pa nek se ološ otruje...nije meni za par kilograma krompira...MM odmah preračunao da šteta nekoliko EUR...ali ja se nerviram, zato što me okružuju škart ljudi...nemaš nikog da se popričaš, požališ, našališ, nasmeješ...samo majmunčine...lenje i šugave, kao šugavi psi...psima bih dala komat hleba, ali ovim lenjivcima ni "đubre ispod nokta"...
Drage moje zato ste mi Vi tu da vam se izjadam...posavetujem...pohvalim...i podelim i loše i dobro...šta bih ja bez Vas...

Draga arčik nemam ti ništa pametno reći, osim da mi je iskreno žao zbog huliganstva u tvom arčilendu. Ljudska glupost zaista može biti zapanjujuća i ako moramo raznim ekstremnim sredstvima čuvati kilogram krumpira, dokle smo to došli. Što je najgore, ne krade se da bi se netko nahranio, nego da bi zadovoljio svoje osobne frustracije.