arčilend

catalpa napisao: Ima tu svega kako kaže lucy, drago mi je pročitati da ne prskaš lozu sa otrovima, inače kod nas se na jesen vinogradi kopaju a na proljeće prekopaju, to bi na jesen trebalo biti na grubo odvaljivanje zemlje motikom poput štihanja tako da se preko zime tlo smrzne i na proljeće bude rahlo i lagano za usitniti. Eto ne znam dali sam dobro objasnila

catalpa,


sve si lepo objasnila...možda je tako najbolje...
ja lično ne bih kopala uopšte (samo kosila), da je trava malo "pitomija...ne znam kako da se izrazim...iz iskustva znam koliko je dubok koren jedne vinove loze...ja i MM pokušali smo da izvadimo jedan koren "divljaka" da bi na to mesto posadili trešnju...ludilo...napravili smo krater dubok 1m i širok preko 2 kvadratna metra...i ostalo još korenja...tako da mislim da bi trava poput deteline bila blagoslov...i ne bi uopšte smetala lozi...ali kod mene pirevine za izvoz...pošto je vinograd bio napušten godinama, uselila se ta travuljina da umesto da zemlju rahli, ona je preko leta, za vreme sušnog perioda, toliko stvrdne, da ne može ni kolac da se pobode, a kamoli da se nešto posadi...
bilo bi lepo ako neko zna rešenje za unoštavanje pirevine (a da nije prskanje otrovima), biću mu zahvalna...
i onako sam protiv bespotrebnog riljanja i okopavanja...nisam toliko ni vična tom poslu...mogu da kopam samo ujutru rano po hladovini...sunce i vrućina podignu mi pritisak, pošto ne pijem redovno lekove (uopšte ih ne pijem???), sem kad zaglavim u hitnu, pa slažem da sam ih popila (a kao ne pomažu mi, a ja kopala po vrućinčini)...tako da...dragi moji koji čitate ove moje švroljtine, pomozite, da se rešim ovako upornog korova...

kelj...

aralija napisao: Kako sam se ulijenila ali svako malo virnem, jesenskih plodova ko u priči, vidim da okopavaš vinovu lozu? Namam baš iskustva ali kako suprugova mama (znači i mi s njom) ima veliki vinograd u ovom periodu vinograd se ne okopava (vinograd jako star) već kad prođe zima a to je u trećem mjesecu kod nas u Dalmaciji. Zašto? Pa suprug kaže ako dođe led kroz tvrđu zemlju manje se spušta u korjenje, ali to vrijedi za Dalmaciji gdje nema toplog pokrivača od snijega. Moja obveza oko vinograda je plijevljene, zakidanje zaperaka (2 puta u svibni i i 2 puta lipnji) i berba, okopavanje i rezanje je ostavljeno muškim snagama

draga aralija, dobrodošla...


i naš vinograd je jako star...sađen je 1950.god.skoro sam to saznala...prvi komšija na ranču je pre par dana poseko svoj ogromni orah, koji je rađao jako krupne orahe, da sam ja bila zadivljena...dovoljno je bilo da plod malo stisneš u ruci i on se otvori...žalosno...morao je da ga poseče jer lopovi, koji ga svake godine oberu, naprave lom na još tri vinograda, pošto se orah nalazi na međi...polome na desetine vinovih loza...haos...to traje danima...
toliko o orahu...povod za ovu priču o starom orahu je taj, što komšija kaže da je orah i vinova loza zasađena pedesetih godina prošlog veka...
tih godina su posađeni svi vinogradi u okolini, pa tako i moj...
ovaj oko koga se zanimam, stari vlasnici su obrađivali do pre 20 godina, kada su se razboleli i kasnije umrli...nasledio ga sin, koga to nije zanimalo...tako je "došo" u moje ruke...ja o vinovoj lozi nisam znala ništa...čak nismo ni znali da tu uopšte ima vinove loze...tek kad smo krenuli da krčimo gustiš, počeli su da se pojavljuju čokoti...neki su toliko nastradali da su se pretvorili u "divljake" ...nema im spasa...sada trenutno ima oko 1000 kom...ovo što trenutno vidiš je delo napornog rada i moje ljubavi...skoro sve poslove ja sama obavljam...MM je uključen u branje i pravljenje vina...naravno kosi travu...nekoliko puta...
kod nas se vinogradi, u jesen frezaju...ostali vinogradari ga na proleće malo okopaju i isprskaju od trave, otrovima...ja to ne želim...
moj vinograd je zatravljen...kopam ga samo oko čokota...prskam koprivom, gavezom i šta sve nađem od lekovitih biljaka...prošle godine sam ga par puta prskala SLAVOLOM...prihrana preko lista i to je to...
grožđe je bilo zdravo...list zdrav...nadam se da će tako i ostati...
i ja sam do prošle sezone samo na proleće kopala...ali napravili smo prošle jeseni glupost...oko svake giže stavili smo po lopatu konjskog đubriva, a nismo ga ukopali i sjedinili sa zemljom...rezultat toga je bio da su krtice u potrazi za glistama napravili takve kanale oko korena, da sam mogla ruku da uvučem u njih...pošto je zemlja loša...od sunca se to stvrdnulo da sam ja ovog proleća za malo plakala, koliko je bilo teško za okopavati...MM se šalio samnom, govoreći da ću ga kopati do berbe...
tako da sam ja rešila da ove jeseni sebi malo olakšam...prvi put ovako radim...isčupala sam svu pirevinu...malo zemlju razrahlila...i čekam zimu...ostalo mi nekih stotinak giža, koje zbog kiše nisam stigla da okopam...tako da ću na proleće videti razliku...

Kako sam se ulijenila ali svako malo virnem, jesenskih plodova ko u priči, vidim da okopavaš vinovu lozu? Namam baš iskustva ali kako suprugova mama (znači i mi s njom) ima veliki vinograd u ovom periodu vinograd se ne okopava (vinograd jako star) već kad prođe zima a to je u trećem mjesecu kod nas u Dalmaciji. Zašto? Pa suprug kaže ako dođe led kroz tvrđu zemlju manje se spušta u korjenje, ali to vrijedi za Dalmaciji gdje nema toplog pokrivača od snijega. Moja obveza oko vinograda je plijevljene, zakidanje zaperaka (2 puta u svibni i i 2 puta lipnji) i berba, okopavanje i rezanje je ostavljeno muškim snagama

Predivna priroda zaogrnuta u plašt  jeseni servirana uz divne pogačice i neodoljivi tiramisu. Draga arčik ... što može biti ljepše od ovoga. Divota. 

milice, uvek si dobrodošla...uživaj...mada nema šta posebno da se vidi...trenutno grabuljam lišće...pokrivam slamom gredice...i čekam sneg...

počelo okopavanje i vinove loze...nisam sigurna da ću stići da završim do kišnih dana...