Amarilisi

Ovo su mlade biljčice dobijene iz semena u bašti (prošlogodišnje i predprošlogodišnje lukovice)


Ovo su lukovice koje su cvetale zimus, a ima po neka koja će cvetati i u bašti


Ovo su ponici Hippeastruma ili Amarylisa posijanih ovoga proleća.

Voki izvrsni tekstovi, pola knjige o amarilisima je tu

Voki ,samo ovo mogu reći na tekst.

Neće im ništa faliti u bašti. I moji su u bašti, čak mi dva teraju cvetne pupoljke u bašti. Ostavio sam samo one koji još cvetaju i kojima nije sazrelo seme, ali i njih uskoro premeštam među ostale. Listovi su im pocrvenili od hladnog vazduha, ali to je normalno dok se ne priviknu na nove uslove. Vidićeš na jesen kolike će lukovice biti.

Danas su mi dve čaure sa semenkama Hippeastruma pukle
U jednoj je bilo 66 semenki, a u drugoj 45.


Procvetao mi je još jedan amarilis, trebao je biti dupli narandžasti, bar je takav kupljen a evo slike pa da vidite kakav je...

Ako se kupe ocvetale lukovice one najverovatnije neće cvetati do naredne zime, ali za prave ljubitelje amarilisa ni to nije problem. Takve saksije treba do proleća držati na umerenoj temperaturi i na veoma svetlom mestu, a u 4. mesecu ih treba presaditi u baštu.
Lukovicu treba oko 10. 04. presaditi u baštu, ako je toplija godina može i ranije, ali do 10. 04. postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Ako amarilisi formiraju seme treba im više vode, ako nema semena i ako su na hladnijem mestu onda ne treba preterivati sa zalivanjem kako ne bi trulilo korenje ili lukovica. Lukovica posle cvetanja zna da se dobrano sasuši, površinski sloj da joj postane mekan i da se smanji, ali u proleće kada se presadi u baštu ona se brzo oporavlja i do jeseni nakuplja dovoljno hranjivih materija za rast i naredno cvetanje.
Ja sam lukovice sadio i u hladu i na suncu i uočio sam da su na suncu bolje napredovale lukovice nego u hladovini. Mislio sam da im više odgovara polusena jer su im listovi bili lepši, ali kada sam u jesen vadio lukovice vidio sam da su lukovice posađene na sunčano mesto bolje napredovale nego one u hladovini.
Od setve do cvetanja im treba najmanje 3-4 godine. Kada mi dva amarilisa cvetaju u isto vreme polen sa jednog cveta (četkicom za crtanje (kistom) prenesem na tučak drugog cveta kako bi nastupila oplodnja i formiralo se seme nakon precvetavanja. Na taj način nove biljčice koje niču iz semena nose genetski materijal od različitih roditelja i tako nastaju novi hibridi. Problem je što se rezultat vidi tek nakon 3-4 godine kada mlade lukovice počnu sa cvetanjem. Polen se nanosi na tučak u momentu kada se vrh tučka koji je kod amarilisa trokrak otvara. Može se polen sa jednog cveta prenositi na drugi cvet na istoj lukovici, ali i tada kod potomstva dolazi do cepanja genetskog materijala i sejanjem takvog semena dobijaju se različiti varijeteti po boji cvetova.
Posle precvetavanja cvetova na cvetnim drškama isti se mogu ukloniti ako ne dolazi do formiranja čaura sa semenom ili ako ne želimo proizvesti seme. Preporučujem da se cvetna stapka ostavi da se sama počne sušiti. Ja ostavljam cvetove zato što sakupljam seme amarilisa, a kod onih koji nemaju seme nakon precvetavanja otkinem uvele cvetove. Kada precvetaju lukovice treba saksiju ostaviti negde na hladnije mesto (oko 10-15 stepeni). U proleće kada prođe opasnost od mraza najbolje je zajedno sa zemljom iz saksije lukovice premestiti u baštu na sunčano mesto. Tokom leta zalivati i prihranjivati i u 9. mesecu ih izvaditi i spremiti za period mirovanja.
Treba ostaviti precvetale lukovice u zemlji, jer prilikom cvetanja lukovica se istroši i zato treba da je na svetlom mestu kako bi listovi vršili intenzivno fotosintezu. Na hladnijem mestu se intenzivnije razvija korenov sistem od listova, što je bitno za prolećno presađivanje u baštu, jer tada lukovica odmah krene sa razvojem novih listova i porastom same lukovice. Nakon precvetavanja lukovicama više nije potrebno mnogo vode, tako da se zalivanjem samo održava umerena vlažnost zemlje u saksiji kako se nebi skroz isušila. Ako je na dodir površina lukovice mekana, nemojte da vas to brine, jer pri cvetanju lukovica troši mnogo hranjivih tvari, kada je presadimo u baštu nadoknadiće ona izgubljeno i do jeseni porasti. Ako ostaju preko leta u saksijama, u proleće ih treba presaditi u veće saksije sa novom zemljom uz obavezno folijarno prihranjivanje do jeseni.

A da obnovimo znanje???

Amarilisi ili Hipeastrumi su lukovičaste cvetnice koje cvetaju jednom ili dva puta godišnje. Na jednoj lukovici može biti od jedne do četiri cvetne drške, a na cvetnim drškama od 2-5 cvetova. Zbog lepote cvetova amarilisi se ubrajaju među najlepše lukovičaste biljke. Vreme cvetanja je od jeseni do kasnog proleća, a ono zavisi od vremena sadnje lukovica. Da bi lukovice cvetale svake godine moraju se pravilno gajiti, najbitnije je da pravilno protiče period mirovanja i da se ispoštuju zahtevi lukovica u tom periodu.
Ovi amarilisi koje ja gajim su u stvari Hippeastrumi dobijeni ukrštanjem amarilisa i oni ne mogu prezimiti u bašti u kontinentalnom delu Hrvatske i u Srbiji. Na moru mogu da prezime u bašti, ali se sade tako da je skoro cela lukovica u zemlji, dok se u saksije sade da im pola lukovice do 1/3 bude iznad površine zemlje. U našim, kontinentalnim uslovima u bašti može da prezimi Amarylis belladona, dok hippeastrumi ne mogu, jer im je lukovica osetljiva na niske temperature i izmrzne u toku zime.
KAKO DA AMARILISI REDOVNO CVETAJU?
Kada u prodavnici kupimo amarilise, te lukovice su obično već pripremljene za cvetanje, međutim često se dešava da kupljena lukovica cveta prve godine, a zatim ili ne cveta ili je cvetanje neredovito. Problem je u neadekvatnom držanju lukovice u toku perioda mirovanja. Kada lukovice precvetaju treba ih do proleća ostaviti na umereno toplom do prohladnom mestu (10-15 stepeni) gde ima dovoljno svetlosti. Kada počne bezmrazni period (u kontinentalnom delu oko 10. 04.) najbolje je lukovice iz saksija premestiti u baštu, jer se u bašti lukovice bolje razvijaju nego u saksijama. Bitno je da u toku proleća i leta amarilisi isteraju što više listova i da lukovice što više porastu kako bi imale dovoljno energije za naredno cvetanje. U slučaju da nemamo baštu, lukovice u proleće treba presaditi u veće saksije sa bogatim hranjivim supstratom i držati ih na terasi, redovno ih prihranjivati kako bi se što bolje razvile. U 9 mesecu lukovice se vade iz bašte i ostave se da im se listovi sasuše. Kada im se listovi postepeno suše svi hranjivi sastojci iz listova prelaze u lukovicu, zbog toga se ne preporučuje rezanje zelenih listova nakon vađenja lukovica. Kada se listovi sasuše otkinu se sa lukovice, a lukovice treba smestiti u kutiju koja se ostavi na hladnom i tamnom mestu gde treba da provedu 5-6 nedelja. Nakon tog perioda kutiju treba premestiti na toplo i tamno mesto. Na toplom i tamnom lukovice se drže dok ne poteraju cvetni pupoljak. Prilikom sadnje lukovica prvo se odstrani svo korenje koje se sasušilo. Kada je na lukovici vidljiv pupoljak sadi se, zalije se samo malo i bar nedelju dana saksiju treba držati na tamnom mestu kako bi se počeo razvijati koren. Zatim se saksija stavi na svetlo mesto i kada cvetna drška počne sa rastom povećava se zalivanje. Kada se na cvetnoj dršci otvaraju cvetovi tada lukovice troše najviše vode pa je i zalivanje češće. Ako želimo da lukovice cvetaju u 12 mesecu iz bašte se vade polovinom 8 meseca i nakon sušenja listova lukovice možemo zaviti u papir i držati ih 4-5 nedelja u frižideru, u pregradi za povrće. I u ovom slučaju bitan je period proveden na hladnom i tamnom mestu, a nakon toga lukovice se stavljaju na tamno i toplo mesto. Lukovice koje ranije cvetaju slabije se razvijaju od lukovica koje cvetaju u 1., 2. ili 3. mesecu. Ukoliko se lukovice cele godine drže u saksiji u kojoj su i cvetale (bez presađivanja) dešava se da se lukovice vremenom smanjuju umesto da se iz godine u godinu povećavaju.
RAZMNOŽAVANJE AMARILISA
Amarilisi se mogu razmnožavati generativnim putem ili iz semena ili vegetativnim putem, odnosno mladim lukovicama koje se formiraju iz osnove odraslih lukovica.
U vreme cvetanja može se četkicom (kistom za crtanje) ili štapićem sa vatom uzeti polen sa prašnika jednog cveta i preneti na tučak drugog cveta u momentu kada se vrh tučka otvara, kako bi se nakon cvetanja formiralo seme. Ovako se ukrštaju i različiti cvetovi po boji kako bi dobili nove hibride amarilisa. Semenke se razvijaju u čaurama koje pucaju u momentu sazrevanja semena. semenke su u obliku malih lukovica koje su obavijene crnom pergamentnom semenjačom (kao listići papira). Seme brzo gubi klijavost i zbog toga treba setvu izvršiti odmah nakon otvaranja čaura. U jednoj čauri može biti od 20-60 semenki.

voki napisao: Amarilise razmnožavam vegetativno, ali i iz semena ukrštajući različite boje cvetova.

moj malo drugačiji ,za sada dva cvijeta,uskoro još dva

I jos mu ja sjeme poslala sta sam pokupila sa mojih amarilisa....