Crocosmia

Krokosmija je rod lukovičastih, višegodišnjih, zeljastih biljaka, Iz familije Iridaceae, poreklom iz južne Afrike, slična gladiolama ili irisima. Ovaj rod obuhvata oko 50 vrsta. U Evropi se gaji od 19. veka, a ime roda potiče od Grčkih reči crocos-krokus ili šafran i osme-miris, jer cvetovi imaju sličan miris šafranu. Stari naziv ovog roda je Montbretia po Francuskom botaničaru De Montbretu. Nazivaju je još i Japanskom gladiolom gde se od njenih suvih cvetova prave zimski aranžmani. Visina biljaka je od 60-150 cm. Listovi su jarko zeleni, linearni, u obliku mača, cvasti metličaste, razgranate sa crveno-narandžastim cvetićima koji su 3-5 cm u promeru I imaju 6 latica. Cvetanje je od juna do oktobra (zavisno od vrste), što čini ove biljke veoma dekorativnim od proleća do jeseni. Cvetovi su crvene, narandžaste ili žute boje, a cvetne stabljike mogu biti uspravne ili blago povijene. Lukovica je promera 1,5-3,5 cm

Crocosmia masoniorum

Visine oko 120cm, ranocvetajuća Krokosmija, cveta u junu, ima jarko narandžaste cvetove. Cvetna stabla su horizontalno povijena. Forma Rowallane Yellow ima bledo žute cvetove. Otporna na mraz. 

Crocosmia paniculata

Visine do 1,5 m, ranocvetajuća, cveta u junu sa sitnim narandžasto-crvenim cvetovima na razgranatim stabljikama koje su u obliku cik-cak linije. Ova vrsta ima i veoma dekorativne semene čaure. 

Crocosmia aurea stablo oko 75 cm, cvetovi do 5 cm dugi jarko narandžasti ili  žute boje, gaji se od 1846. godine, cvetanje krajem leta i početkom jeseni. Baštenske forme imaju crvene, žute ili narandžaste cvetove, a postoje i krupnocvetni triploidi.     

Crocosmia pottsii uspeva u močvarnim predelima Južne Afrike, potrebno joj je vlažno mesto u bašti. Kultivar Culzean Pink visine je do 1 m sa cvetovima pastelno roza boje.

Najrasprostranjeniji su hibridi (Crocosmia x crocosmiiflora) dobiveni 1880. godine od strane Francuskog selekcionera Lemoinea ukrštanjem C. aurea i C. pottsii. Visine do 100 cm, stablo uspravno, razgranato i tanko, Listovi gusti do 2,5 cm široki, svetlo zeleni, cvetovi 3-5 cm u promeru sakupljeni u metličaste cvasti. Cvetovi narandžasto-crveni ili žuti. Cveta u 7. i 8. mesecu. Seme je krupno smeđe boje. Lukovice su do 2,5 cm u promeru slične lukovicama gladiola. 

Hibrid Lucifer je visine do 1 m ima uspravne cvetne drške i jarkocrvene cvetove. Ima dobru otpornost na niske temperature.

Emily McKenzie visine do 60 cm i sa periodom cvetanja u kasno leto (Avgust – oktobar). Cvetovi su crvene boje sa središnjim delom boje mahagonija.

Norwich Canary do 60 cm visoka i žutih cvetova, Star of the East (jedan od kultivara sa najkrupnijim cvetovima narandžaste boje sa svetlijom sredinom), Walberton Red visine do 60 cm i crvenih cvetova, Golden Fleece 60 cm i limun žutih cvetova, Jenny Bloom – žutih cvetova, Emberglow – narandžasto-crvena, Solfaterre nežniji hibrid sa žutim cvetovima.

George Davison Visine do 70 cm i jantarno-žutim cvetovima. Babylon 60 cm, viseći narandžasti cvetovi. Tangerine Queen- do 120 cm, tamnonarandžasti cvetovi.

Spitfire – visine do 60 cm i cveta pred kraj leta tamnonarandžastim cvetovima.

Uslovi uspevanja

Vole sunčana, zaštićena mesta ili polusenku, bogato, dobro ocedno zemljište, traže dosta vlage, i često prorahljivanje gornjeg sloja zemlje. Lukovice se sade na dubinu 5-10 cm, sa razmakom od 10-tak cm, u drugoj polovini marta. Povoljno reaguju na đubrenje kako kompleksnim mineralnim đubrivima tako i stajnjakom. ( u jesen 20 l zgorelog stajnjaka na 1 kvadratni metar, 20 g kalijum hlorida, 40 g superfosfata, a u proleće 30 g azotnih đubriva. U toku leta prihranjivanje jednom u dve nedelje, od faze butonizacije pojačati kalijum). Veoma dekorativno izgleda žbun krokosmie na travnjaku, mogu služiti za oivičavanje leja a dobro uspevaju i u većim saksijama. Lukovice se vade kasno u jesen jer u drugom delu vegetacije je najintezivniji rast. Nadzemni deo se reže i nakon sušenja lukovice se pohranjuju na prohladno mesto (5-8 stepeni) do proleća. Preporučuje se posipanje lukovica suvim tresetom ili peskom radi sprečavenja isušivanja u toku zime. Otpornije vrste mogu prezimiti i u bašti uz malčiranje i zaštitu, tada se ne preporučuje odstranjivanje nadzemne mase u jesen, a svakih 3-4 godine u proleće se vade lukovice radi proređivanja. Mesec dana pre sadnje lukovice se drže na toplom mestu. 

RAZMNOŽAVANJE

Brzo se razmnožavaju. Obrazuju 5-6 mladih lukovica koje cvetaju već naredne godine. Odvajanje mladih lukovica vrši se u proleće. Razmnožavaju se i semenom (samosev ili setva), a biljke dobijene iz semena cvetaju druge ili treće godine. Ako se gaji više vrsta Krokosmije treba ih saditi odvojeno zbog lakog ukrštanja između vrsta.

BOLESTI I ŠTETOČINE

Otporne biljke na bolesti, pri visokim temperaturama i u uslovima suše može doći do pojave grinja.

Saveti

Koristi se kao rezan cvet ili se cvetovi suše za zimske aranžmane. U vazi traju do dve nedelje. Preporučuje se sadnja u grupe zbog dekorativnijeg izgleda. Cvetne grane se beru kada je na njima otvoren drugi cvet. Lukovice se bolje razvijaju ako se cvetna stabla odstrane. Pri sušenju cvetovi zadržavaju boju i oblik. Varijeteti sa sitnijim cvetovima su otporniji na mraz od krupnocvetnih. Ako lukovice prezimljuju u bašti cvetaju ranije, obilnije i duže. Ako biljka nema dovoljno svetlosti cvetanje može izostati. Lukovice se mogu saditi u februaru ili početkom marta u saksije, da bi se u aprilu presadile u baštu. 

Odgovori	Stranica 12 3 4 >
Tweet