InoxCimina kućica

By David:

Kako su obećali, odveli su me jednog lijepog dana u tu Jaću (pre komplicirano mi je reći Kozjača pa ja kažem jednostavno Jaća, tak da znate)

Baš mi se svidjelo za vrijeme vožnje gledati šume i livade. Kada smo stigli bio sam jako uzbuđen. Nije me sram priznati, od silnog veselja još u auto sjedalici noge su mi same od sebe radile kao da sam na biciklu i jako sam se smijao pocikujući. Noge mi se nisu smirile još dugo, dugo i nakon što sam izašao. Trčkarao sam i stalno ponavljao Jaća, Jaća, Jaća (što je naravno svima bilo smiješno i zabavno) Sve sam nazivao tako: i cestu, i dvorište, i kuću i vrt…ma baš sve. Sve je bilo lijepo, meni novo, nikad viđeno. Malo mi je neugodno ali malo sam ispao, moglo bi se reći,  gradski razmaženko. Bilo mi je nekako neobično, da priznam, bilo me strah hodati po travi, a kora stabla magnolije, na koje su me htjeli popeti, bila je bee. No, valjda ću se s vremenom naviknuti na sve te neobičnosti.

Dok je dida nešto petljao po dvorištu i oko kuće, baka me odvela u šetnju i upoznavanje susjeda. Sve neke simpa tete i stričeki. Šetali smo putem i razgledavali a ptičice su cvrkutale. Umorio sam se pa me baka morala (htjela) nositi što se kasnije ispostavilo kao dobro rješenje. Naime, u dvorištu jedne kuće, a vrata dvorišta su bila otvorena, jedan je veliki crni pas dubokog glasa počeo svoj vau vau vau. Protrnuo sam, čvršće zagrlio baku i najjače što sam mogao odvratio mu sa piskutavim vau vau. Mislim da sam mu utjerao strah u kosti, ali sam ipak baki tiho rekao, da me on pas ne čuje, aje doma.(hajdemo doma).

Poslije mi je dida ispričao da se i on poslužio istim trikom zaplašivanja. Jednom davno, davno, u Malom Lošinju, kada se kasno noću vraćao kući na Čikat, u mraku puta na jednom suhozidu iskrsnula se neka spodoba i dreknula: meee, meee ! Dida mi nije rekao tko je koga iznenadio, ali mi je rekao da je i on njoj isti čas odvratio istom mjerom, ako ne i jače: meee, meee !!

Za ovaj put i previše impresija, kaj ne ? Pa, pa !

za Davida

...drago mi je opet čitati tvoje nadahnjujuće tekstove, dragi Inox...povratak u tebi svojstvenom i prepoznatljivnom stilu...ljubav prema unuku prepoznaje se u svakoj napisanoj riječi, a pretpostavljam i u svakom tvoju udisaju...veličanstvena je tvoja ljubav,  a tvoje srce njome ispunjeno...srdano te pozdravljam, dragi deda, a veliki pozdravi i baki kojoj poručujem da mi se ne čini baš dobro za njeno zdravstveno stanje nosati unuka, no,  sve znam iz vlastitog iskustva...
ne mogu, a da ne velim da je mali sve sličniji lijepoj baki...
uživajte, dragi moji

Retriver Sara napisao: ......ljubav prema unuku prepoznaje se u svakoj napisanoj riječi, a pretpostavljam i u svakom tvoju udisaju...veličanstvena je tvoja ljubav,  a tvoje srce njome ispunjeno...

Ovo je super!
Deda više ne mora sve sam radit - novi meštar je tu  .
Uz takvog učitelja i učenik bu začas genijalac.
A kaj se tiče ograničavanja slobode kretanja, to nebu išlo, bar ne tak kak je deda krenul - moral bu se puno više potrudit  .

Anastazija_ napisao: Ovo je super! Deda više ne mora sve sam radit - novi meštar je tu  . Uz takvog učitelja i učenik bu začas genijalac. A kaj se tiče ograničavanja slobode kretanja, to nebu išlo, bar ne tak kak je deda krenul - moral bu se puno više potrudit  .

By David

Nismo se dida i ja neko vrijeme javljali. Dida ima opravdanje – mene. Zauzet je sa mojom malenkošću sa kojom se, izgleda, jako rado bavi. Ma, i ja imam opravdanja – imam puno posla. Znate, kad si ovako mali, sve te interesira i svašta radiš, al ja bi najrađe išao sa didom na „Jaču“ kositi travu, koja je u međuvremenu sigurno narasla kao ja. Loše vrijeme nije nam dopustilo pa sam koristio svaku priliku za učenje nečeg novog. Izgleda, ide mi dobro. Ja za neke usvojene vještine dobivam već po malo špotancije od bake. Ne voli, na primjer, kada joj nečime gađam njezine voljene Orhideje. Čudi me, a imama ih tak puno i ne vidi se ak neka fali. No, lakše mi jer nisam jedini koji dobivam špotancije od bake. Dobiva ih i moj dida. Najčešće kada mi po skrivečki daje „ga“ (moja bez veze riječ za čokoladu) ili “lizu“ (lizaljku) u vrijeme kada se ne smije. Pitam se – kad se uopće smije…

Inače puno volim pričati. Baka veli da „trkeljam“. Vidio bi ja nju da je u mojem položaju; hoćeš svašta reći, imaš misli, ali fale ti riječi, ili ih govoriš na svoj način pa te ponekad jedva ili nikako razumiju. No, snalazim se kak znam pa, molim, nek se i oni snalaze kak znaju.

Za većinu odraslih „ua“ je nešto loše i pogrdno. Za većinu malih „be“ je nešto zamazano ili grdo. Ja se pak tim riječima služim za jednu od mojih najdražih osoba. Moj ua be. Moj ujo Beri, rekli bi oni koji „trkeljaju“ bolje od mene.  …a sad zbilja dosta trekeljanja za ovaj put.

'aje bok, pa pa!

Poslovi obavljeni, kosidba izvršena i u izvjesnoj mjeri uspostavljena je urednost okoliša.

Volim ovdje navratiti ne samo zbog prekrasne prirode i ambijenta već i prelijepih tekstova. Najljepši cvjetak mi je David s prekrasnim okicama kojima istražuje svijet oko sebe.

Inox napisao: ... Taj mali, mirišljavi (ne baš uvijek, ali nije bad) bucmasti, mekani i topli čovjek okružen je nekom svojom posebnom aurom unutar čije ugode Cimi i ja kada smo sa njime, uživamo njegovu radost, čistoću, nedužnost i zračeću pozitivu. Izvan te aure pulsira jedan drugačiji, grubi, beskrupulozni makrokozmos. ...