Landshut - bajka koja traje

Svako od nas nosi  u sebi barem delić nečega iz detinjstva i što me godine više „gaze“ to ga postajem svesnija i dajem mu zasluženi prostor. Da budem iskrena, negde u meni čuči želja da kao tada verujem u bajke,  barem u nekim trenucima.

Planirajući ovogodišnje putovanje sasvim slučajno mi je Mr. Google podmetnuo jednu ljupku fotografiju.  Upsss!  Grad vila,  patuljaka ili likova iz bajki braće Grim? Dete u meni se radoznalo uzvrpoljilo i nije bilo teško nagovoriti ga.

Ostavljam kišni  Minhen razmišljajući šta me čeka na 70 i nekom kilometru.

Raduje me to da što sam bliže kraju puta to je nebo vedrije

Nekoliko usputnih stanica,

nekoliko novih putnika i na odredištu sam.

Grad je 1204. godine osnovao bavarski vojvoda  Ludvig I Kelhajmski.  Do 1231. postao je rezidencija Vitelsbaha. Kada se bavarsko vojvodstvo podelilo Landshut je 1255. postao sedište Donje Bavarske. Vojvoda  Hajnrih XVI od Bavarske bio je prvi od tri čuvene bogate vojvode, koje su vladale Bavarskom-Landshutom u 15. veku. Landshut je bio na vrhuncu moći kada se 1475. vojvoda Georg oženio poljskom princezom Jadvigom. Nakon njegove smrti usledio je rat za nasleđe Landshuta, koji se okončao ujedinjem sa preostalom Bavarskom. Bavarski vojvoda Ludvig X izgradio je u gradu sredinom 16. veka renesansnu palatu. Značaj Landshuta je opadao, da bi 1800. ponovo dobio na važnosti preseljenjem u njega Univerziteta iz Ingolštata.

Kratka šetnja do starog jezgra i onda širok pogled  i još širi osmeh.  Divno, divno, predivno

Plavo nebo  sa paperjastim oblacima. Ulica obasjana suncem drema u popodnevnim satima.  Ljupke, pastelne kuće , kamene ulice, zamak na brdu iznad grada. Ljudi zastaju da se pozdrave,   deca na biciklima, mlade majke sa kolicima sa kojih lelujaju vezani baloni, stariji na klupama.

Opuštena atmosfera, bez ikakvog znaka užurbanosti.

Bajkoviti prizori…

Landshut ima dve veličanstvene, paralelne  kaldrmisane ulice. Jedna j je ulica u Aldstatu (Stari grad) i ona je jedna od najlepših gradskih ulica u Nemačkoj,

druga je u Neustadtu.

Povezane su kratkim poprečnim uličicama

Gradska kuća,  prozori prepuni cveća, parking za bicikle ispred.

Landshutski orijentir, bazilika St.Martin je jedan od najvažnijih primera gotičke arhitekture u Bavarskoj.

Izgradnja crkve je započeta 1385. godine i trajala je preko 110 godina.

Sa unutrašnjom visinom od 29m i zvonikom koji meri 130m spada u crkvu sa najvišim tornjem na svetu koji je od cigle

Niz uzanih kuća različitih fasada, još različitijih oblika krovova .

Zanimljivi  ukrasi na fasadama

i gvozdene oznake  starih zanatskih radnji  i kuća (Hausschild) koje čekaju prvi vetrić da se oglase škripom

Visoko iznad grada beli se zamak Trausnizz iz 1204. godine, zaštitni znak grada i stanište mnogih generacija „plave krvi“ .  Dvorac, kule , kapela sa vrednim oltarima i skulpturama su srednjevekovnog porekla a arkade i nameštaj potiču iz renesanse. Ovim impresivnim utvrđenjem bajkovita slika dobija potpunu kompoziciju.

Laganim hodom sam se uputila  ka spomeniku Herzog Ludwig der Reiche

zatim ulicom  koja se blago uspinje

negde na sredini ulice (kod automobila ) nekih stotinak stepenika vodi do ulaza u zamak

Ovde se ni malo ne bih iznenadila da mi u susret naiđe koja princeza, kao ona koja je proslavila ovaj gradić. Mislim da  je osamnaestogodišnjoj poljakinji Jadvigi Jagelonskoj , nakon dvomesečnog putovanja iz rodnog Krakova, bilo barem malo lakše kada je ugledala grad u kome će provesti ostatak života.

Njeno venčanje nije bilo nimalo bajkovito, ugovoreno je čisto iz političkih i materijalnih razloga,  ali je jedno večanje koje se ovde odigrava nadomestilo svu romantiku koja je  njenom nedostajala.  Landshudsko venčanje „Landshuter Hochzeit“  se sa velikom pompom obeležava svake četvrte godine, počevši od 1903. u periodu od 27. VI - 19. VII.  To je najveći svetski festival srednjevekovnih običaja, kostima i muzike u kojem učestvuju skoro svi žitelji ovog grada. Uslov je da su tu stalno nastanjeni i da za vreme festivala izgledom i odećom autentično reprezentuju predstavnike svih srednjevekovnih staleža.  Tih dana se sasvim odriču svih odlika savremenog doba ( telefon, sunčane naočare, žvake, sat, cigarete…) .  Preko 5000 građana oživi atmosferu srednjeg veka na različitim dešavanjima. Koncerte srednjevekovne muzike, viteške turnire, burleskne predstave, žongliranje, umetnike vatre i svadbinu povorku prati preko milion  gledalaca uživajući  u volovskom i prasećem pečenju, koje se obilno zaliva  bokalima dobrog bavarskog piva.

Prošle godine je bilo organizovano i verujem da je poseban doživljaj naći se tada u Landshutu. Tada najveći broj turista pohrli u ovaj grad ali lepota ovog gotskog grada u punom sjaju zablista baš u jednom običnom danu, poput današnjeg. U miru i tišini.

Prolećni i letnji festival,kao i Božićna atmosfera kada grad zamiriše na cimet i kuvano vino i za koju tvrde da je jedna od najlepših u Bavarskoj, ga takođe čine interesantnim za posetu.

Njemu ni oblaci

ni kratak letnji pljusak ne mogu da naruše lepotu.

Volim ovakve kafiće  pa se na pola sata sklanjam od kiše u rustičan ambijent

Po izlasku se opet susrećem sa vedrim nebom, doduše bez onih fotogeničnih oblaka ali sa prizorima koji su nesumnjivo vredni da ostanu zabeleženi. Fotoaparatom i svešću.

Interesantan izlog putničke agencije koja vam nudi izbor peska na kome želite da se izležavate ovog leta

Zadovoljna i srećna   što me je put  (tj. dragi Google ) naveo na ovu starnu ostavljam ovaj idilični gradić da mirno drema na reci Isar.

Ostavljam njegovu uglačanu staru kaldrmu i njegove srednjevekovne fasade u harmoniji boja  i stila. Da blistaju na suncu i da se ogledaju na mokroj kaldrmi, da oduševljavaju sledeće posetioce. Posle današnjeg dana znam da dodajem još jedan grad na listi gradova u kojima bih volela  da živim . Ono dete,  s početka priče,  ga čak stavlja na prvo mesto  .