Afrička ljubičica-Saintpaulie-razmnozavanje listom

Razmnožavanje iz lista

Sve Afričke ljubičice (Saintpaulie) se mogu razmnožavati iz lista, međutim pojedine podvrste mogu dobiti potomke koji nisu duplikat svojih roditelja tj. javiće se značajne razlike. Takav je slučaj kod himera. Sve ostale podvrste standardne, polumini, mini, trejler se mogu razmnožavati preko lista sa velikom sigurnošću da će potomci biti identični roditeljima ili sa vrlo malim varijacijama. Razmnožavanje afričkih ljubičica u cilju dobijanja istog varijateta se najčešće vrši preko lista (reznica). To je opšte poznata činjenica i po tome su Sentpaulije relativno jedinstvene po načinu razmnožavanja, s obzirom da u biljnom svetu to nije tako česta pojava.

Prilikom razmnožavanja preko lista trebamo obratiti pažnju na sledeće stvari:

1. Birati list sa biljke koji je svež i mlad ali potpuno oformljen i u punoj veličini. Zdrav, jedar i snažan list brže će pustiti koren i zakoreniti se nego stariji listovi. Najbolje je uzeti list iz srednjih redova krune. Listovi u donjim redovima su stari a oni bliže središtu krune nezreli tj. nepotpuno razvijeni.

2. Otkinuti (zalomiti) list blizu osnove stabljike biljke. Dovoljno je list malo pritisnuti nadole i on će se sam odlomiti na mestu gde treba. Zatim uzeti čist i oštar nož ili skalpel i iseći stabljiku lista na 3-4 cm od lista. Rez treba biti pod uglom od 45 stepeni u odnosu na stabljiku tako da rez prati prednju površinu lista (lice lista).

3. Pripremiti malu saksiju (posudu) koja ima sa donje strane dovoljan broj rupa. U dnu saksije može biti i krupniji pesak radi što bolje drenaže. U posudu staviti što rastresitiji supstrat. Najbolje je staviti dosta peska, perlita i malo treseta, treba da bude sto rastesitije i vazdusastije. Nakvasiti supstrat, napraviti rupu za list u zemlji (malim prstom, olovkom ili slično) i posaditi list, ne mnogo duboko, pod uglom tj. ne vertikalno uspravno, sa licem lista nagore.

4. Zaliti (ni previse, ni premalo) i prekriti kesom (obične potpuno providne za zamrzivac su ok) tako da je hermetički zatvorite. Kesa će održavati povećanu vlažnost a potrebno je da zemlju održavamo vlažnom mada ne mnogo natopljenom. Kesu povremeno skidamo i provetravamo.
Nije preporučljivo da se listovi zakorenjuju u vodi. Koren koji list pusti u vodi nije dovoljno jak i mora biti potpuno zamenjen kada se list presadi u zemlju.

5. Staviti list na svetlom mestu ali ne na direktnom suncu. Normalno je da za oko mesec dana list pusti koren a da bi se pojavio izdanak mlade biljke treba čekati još oko mesec dana. Period primanja zavisi od uslova ali i od genetičke predispozicije i može trajati od 2 do 6 meseca.

6. Izdanak (malac) se pojavljuje za oko mesec dana i raste u saksiji gde je i matičan list. Mlade biljke se odvajaju od matičnog lista kada ima 4 razvijena lista veličine oko 1-1,5 cm u prečniku, tj. kad je list oko trećine veličine odraslog lista.

7. Presađivanja nije tako komlikovana. Bitno je da se izvadi kompletna zemlja iz saksije a zatim polako rastrese zemlja i razdvoje mlade biljke, kojih može biti i više od jedne. Potrebno je da svaka mlada biljka bude sa svojim korenom.
Za ovu operaciju nije preporučljivo koristiti nož ili skalpel već to razdvajanje obavljamo rukama. Nož ili skalpel poseko bi koren i onda otežao primanje mladih biljaka.
Mlade biljke najpre presađujemo u manjim saksijama a posle određenog perioda u saksijama u kojima presađujemo odrasle biljke.
Ako su u pitanju vrste sa šatiranim listovima oni su kao mali najpre beli a potrebno je dosta vremena dok ne promene boju i pozelene. Gotovo je sigurno da sve mlade biljke neće preživeti i primiti se.

8. Matični list i mladi izdanci koji se ne mogu odvojiti od lista mogu se ponovo zasaditi. Matični list može dva, tri puta da se nanovo zasađuje. Postupak rasađivanja ponavljamo sve dok se matični list ne iscrpi i osuši.

Procenat primljenih listova kod ljubičica je vrlo veliki i kreće se oko 95%, ako zadovoljimo osnovne uslove.