Tricyrtis

Evo što piše kod mene:

floramye hvala, ma čitala sam i ja nešto malo o njoj, ali me zanima iskustvo kod nas, iz prve ruke
forumašima najviše vjerujem

ivna, ova tvoja je drugačija od moje, prelijepa ti je
strah me da će se moja ugušiti među većim i agresivnijim biljkaka, ako je prebacim u vrt
mjesta koje bi joj odgovaralo imam samo u malenoj gredici sjeverno od kuće, a tamo već caruju 2 ogromne hortenzije i svašta drugo

mislim da ću je ostaviti u posudi ovu zimu pa skloniti kad bude najhladnije

dijeljenje znači na proljeće

Opisi biljke:
Poreklom je iz senovitih suptropskih šuma Japana. Višegodišnja, zeljasta biljka sa plitkim ali širokim korenom, uspravnog, tankog i cilindričnog stabla visine 40 do 80 cm, listovi su sedeći, izduženi, pri vrhu biljke obavijaju stablo. Stabla su prekrivena kratkim i gustim dlačicama. Listovi su zeleni ili sa pegama, široko lancetasti ili eliptični, 8-15 cm dugi i 2-5 cm široki. Beli ili belo roza cvetovi sa lila ljubičastim pegama, promera 2-3 cm javljaju se pojedinačno ili u grupama (2-3) u pazuhu listova i na vrhu stabla. Cveta krajem leta i u jesenjem periodu. Cvetovi zvezdasti, bez mirisa. Plod je spljoštena čaura, a semenke su tamno smeđe ili crne boje.

Varijeteti i Sorte Tricyrtis hirta var nigra – ranije cveta i ima crno ljubičaste pege na cvetovima, var masamunei – nema dlačice na stablima i listovima, Alba ima bele cvetove, Miyazaki ima bele cvetove sa ljubičasto plavim pegama, Albo-marginata, Golden Glem, Lajtning Strabe...

Načini uzgajanja:
Biljke zahtevaju polusenovita ili senovita mesta, plodnu zemlju sa dosta organske materije koja je stalno vlažna. Tricyrtisi su dosta otporne biljke na niske temperature, međutim ako je zima sa izraženim mrazevima i bez snega preporučuje se malčiranje suvim lišćem. Koriste se za ozelenjavanje senovitih delova bašte. Sade se kao pojedinačne biljke ili u grupama sa hostama, papratima, hrizantemama, kukurjecima. Biljke ne vole direktno sunce, previše tešku zemlju, visok nivo podzemnih voda i svež stajnjak. Sade se na rastojanje od 15 cm. Mogu se gajiti i u kućnim uslovima, ali saksija treba da je udaljena od izvora toplote.

Načini razmnožavanja:
Semenom, delenjem ili reznicama korena.
Seme se sije veoma plitko (do 0,5 cm) u vlažan supstrat, a saksija se drži 2-4 nedelje na temperaturi oko 20 stepeni, zatim se premešta narednih 4-6 nedelja na hladno mesto (-4 do +4 stepena), nakon čega se čuvaju na temperaturama od 7-12 stepeni do nicanja mladih biljaka.

Dobila je od Tije, lepo se razbokorila i puna je pupova, samo joj je mala mana sto ovako kasno cveta, barem kod mene, pa nisam sigurna da ce stici sve pupove otvoriti pre nego je mraz uhvati.

Nikad duže i bogatije nije cvetala. Kišna godina joj je baš prijala, a i sunčano vreme ovih dana.